Jel’ mora nešto u ramu da bude?

Photo: Georg Kayser

Photo: Georg Kayser

Negde letos sam imala klijentkinju koja je želela da sa par skromnijih intervencija osveži prostor. Za razliku od modernih stanova, otvorenih, gde vam je sve pred nosom i očima, a ako se, slučajno, vrata neka otvore, sve što ćete videti je radijator i aluminijumski venecijaneri, gospodja N. živi u staroj kući u centru grada, s visokim plafonima i misterioznim svetlom. Tavanicu je, inače, okrečila u nežno žuto, zbog čega mi je odmah draga postala, ali ono što mi se najviše dopalo su intrigantna vrata koja iz dnevne sobe vode u malu biblioteku, ali ono što vidite je prazan zid, kao uramljen. I sve vam oko beži u taj tajnoviti prostor…

Pošto nije želela nikakve velike, prašnjave radove, predložila sam joj sledeće. Da bele, anemične zidove okreči u sivo (volela bih da vam pokažem kako to divno izgleda uz njen osunčani plafon), da na prazan zid biblioteke koji se vidi stavi atraktivan tapet i prazan ram za sliku. Ram u ramu. Ništa više. Od tri sugestije, prihvatila je dve, a s ramom će, kaže, pričekati, da se malo navikne na ideju…

Pošto još nije, a ja sam apsolutno sigurna da bi tek njime podvukla taj neki neopipljivi i nedokučivi karakter svog doma, par sličica za nju. Iz Barselone.

Photo: Georg Kayser

Photo: Georg Kayser

Photo Via Pinterest

Photo Via Pinterest

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s