Ako bih morala da odaberem jedan komad nameštaja da prostoru dam karakter, stil i šik, on bi morao biti makar stoleće star. Kažem, najmanje, jer još nisam naišla na “vintidž” komad čija bi me sofisticirana lepota preplavila, a ruka savršenog zanatlije s lakoćom kliznula kroz vekove…
Krevet čije uzglavlje vidite sada živi u Beogradu, okružen svetlom, modernim prigušeno bež zidovima i kosinama, prkoseći svakom svojom krivinom….
Znate kako, kada se o bojama u enterijeru radi, svaki trend ima svoj životni ciklus od, recimo, desetak godina. I u svakom imate onaj period spokoja, predvidiv i stabilan, nakon čega se i dizajneri i klijenti unervoze. I to se upravo dešava…
Kako entuzijazam za hladnije (čitaj: otmenije) sive bledi, što mi baš teško pada, vraća nam se već čitavu deceniju prognana topla bež, mada ne ona koju s dosta otpora pamtimo, već, priznajem, prefinjenija i otvorena za nove finese.
Pričaćemo…
Kako broj kvadrata opada, broj izazova raste, ali to nikako nije razlog da se prestravite i odustanete od onoga što želite, samo zato što neko kaže “to se ne sme.” Ne bih sad da vam sugerišem već legendarno srpsko “e, sad baš hoću”, ali evo, na primer:
Šta, nam je, recimo, strogo zabranjeno u malom prostoru?
Da, ovo je, recimo, baš loše…
2. Tamne boje zidova?
Ne razumem…
3. Krupni komadi nameštaja?
Da, baš smeta….
4. Maksimalizam?
Uvek je dobro razotkriti po neki mit i prekršiti po koje pravilo – a 1, 2, 3 i 4. slobodno probajte sami. Kod kuće.
Polydec, Belgrade
Znate ko ih se prvi setio? Kinezi. Dvesta godina pre Hrista. Toliko i o imperiji dizajna…
A, onda su nekako domileli do Evrope, u prvih konkretnih 50 rolni anđela na plavoj pozadini za Luja XI, u petnaestom veku.
Sada je muka izabrati – retro, skandinavski minimalizam, italijanska raskoš, boho, koža, bambus, svila, pliš, od nežnosti do bezobrazluka, od svetačkog do bezbožnog… Proričem im, pri tom, vrlo svetlu budućnost, jer u jednom koraku dobijate karakter, teksturu i savršenu boju, bez onog završnog poteza četkom koji zauvek ostaje na zidu, ili neprijatnih senki kojima vas besprekorni zidovi beogradski redovno iznenade…
Znači, ako želite tamne zidove, ništa četka i valjak, samo…
Zoffany’s Darnley range
Ili:
Neo Royal by Marcel Wanders (Loft Home Design, Belgrade)
Ako vas je strah, ili ne možete da odlučite u svom tom mnoštvu, možda neki Briti?
Graham & Brown
Graham & Brown
I još malo bez fanfara, ali nepogrešivo…
Sanderson Wallpaper Chestnut Tree
Pip Studio
Moja mama nije heklala, nikad. Ali, imala je tetku koja jeste, vrlo rado, tako da je mogla da izmišlja šta bi sve umotala u rupice, dok smo sestra (a.k.a. Žena Cvetić ili Najbolja Tetka na Svetu) i ja kolutale očima. Kolutale i kolutale…
A, onda su rupice došle kod nas. I baš im je divno bilo kod Žene Cvetić, družile se tamo s ružicama i tufnicama, ali kod mene kao novi učenik, dan prvi…A, onda, nekako baš zafali sloj preko belog i glatkog kao staklo, malo rupica i veza…
Hoću reči, čuvajte, zatrebaće…
Curvarella Chair
Već neko vreme razmišljam kako da objasnim koja nam se to boja prišunjala sa pariskih dizajnerskih izložbi i predvorja američkih hotela, a odgovor u kredencu leži.
Kurkuma!
Znači, nije ni vesela, jarka žuta, nije ni boja senfa, koju rado preporučujem, a i pisala već https://denterijeri.wordpress.com/2013/10/04/senf/ , već fina, zemljana nijansa žute, koja sama za sebe nije preterano impresivna, ali u društvu neočekivano procveta!
Earl Grey Sofa
Hotel Peter & Paul
Photo: Pinterest
Da se ne lažemo, raskidi su odvratni, a ako ste živeli zajedno – još gori. Srećom, danas postoji čitava armija psihologa, blogera i dobronamernih onlajn sapatnika koji vas, uz mame, ponekad i tate neubilačkih sklonosti, kao i ogorčene drugarice, nežno vode do trenutka kada ste u stanju da kažete, Hvala, bilo je divno. Sledeći!
Moj denterijerski doprinos, korak bliže tom trenutku, jeste par taktičkih, tehničko-emotivnih adaptacija kojima ponovo osvajate prostor koji ste do juče delili s dragim bićem
Jedan. Sve njegovo u kutiju. I kutiju u mrak. Možda je i otvorite jednom, ali do tog odvažnog trenutka – što manje vizuelnih podsećanja, to bolje.
Dva: Krečimo! Nova boja – nov prostor, svež, drugačiji i VAŠ. Nikakva drama po zidovima sad, samo vazdušasto, prozračno, umirujuće i lagano. Najlepše, budoarske plave za posle raskida: Benjamin Moore – Windy Sky, Brittany Blue i Breath of Fresh Air.
Boja zidova – Benjamin Moore: Brittany Blue
Tri: Nova posteljina za princeze. Bela, šuškava, kao u hotelu sa pet zvezdica, broj niti što veći, još ako može neki monogram…Vaš, naravno.
Photo: Julia B. Calais Bedding
Četiri: I miris nov…Uđete i miriše na vas…Ja bih ovu, da se slaže uz zidove i posteljinu.
Photo: Jo Malone
Trendovima se ne može umaći. Samo je pitanje koliko će o(p)stati.
Siva, na moje oduševljenje, traje li traje. Jer, teško je dostići tu prefinjenost, eleganciju i stil i naći alternativu nečemu što podjednako dobro izgleda u klasičnom i modernom enterijeru, u kuhinji i dečijoj sobi, u kupatilu i hodniku. Ipak, vidim fino jedno koloritno društvance trendsetersko, za one koji bi sve što siva ima, ali da ne bude sivo…
TEGET
Photo: Hans Blomquist
Skandinavska estetika, minimalizam, monohromatski prostori – lepota i sklad, savršenstvo, mir i spokoj. A, onda je Eva ugledala jabuku… Crvenu i blistavu. I taj večni spokoj dojadi, pa je, recimo, art deko prva reakcija (pisala na: https://denterijeri.wordpress.com/2018/03/22/le-retour-de-lart-deco/), a teget bi mogla druga da bude. Pri tom, onako, prilično bestidno i na velika vrata stiže, u velikim, monohromatskim površinama, ništa čedni debi novu šeficu…
ŽALFIJA
Photo: Pinterest
Photo: Pinterest
Boja žalfije je za sve one koji su se zaljubili u otmenost sive, ali žele i malo prirodne, spontane zelene u životu. Otmenost je i dalje imperativ, ali prirodnija i opuštenija.
MASLINJAK
Photo: Ashli Mizell
Tople, prirodne boje, ali sofisticirane i elegantne, urbanizovane takoreći…
Photo: Pinterest, art deko stolice, komoda Luj XV
Ja ne znam kakva je vaša mama bila, ali moja nikada nije izgovorila, Stavi podmetač! Ne diraj to! ili Izuj cipele! Što bi mogao biti jedan od razloga za vaš otpor prema antikvitetima, svemu rigidnom i formalnom zapravo…
Ali, da vas podsetim, antikvarni nameštaj je ne samo vrhunske izrade – umetnost za sebe, ako hoćete – već je i pravljen da traje, prema tome, TO je nameštaj koji slobodno i opušteno koristite, bez straha i zazora. Drugo, ja zaista mislim da u svakom prostoru mora biti malo istorije…Znate i vi one nove, besprekorne stanove, s nameštajem s koga je u suzama zguljen zaštitni najlon, caklećim kuhinjama i skupim, ogromnim platnima na belim zidovima…I, kakav je osećaj? Kao da ste stigli na žurku koja se odavno završila, jel’ da?
Antikvitet vam upravo daje ono što svakom novom prostoru nedostaje – priču! I ono što moderan prostor ponekad nema – dušu!
Evo, ova trpezarija, na primer…Da li bi i beli, moderan, da ne kažem plastični sto izgledao dobro u ovom enterijeru? Da. Da li, uopšte, može da se poredi s ovim? Ne bih rekla…
Photo: Pinterest
I, nije loše da se igrate s njima, lako praštaju, svega se nagledali…
Photo by Denterijeri
Znate one prekrasne, tako retke domove u kojima imate osećaj nekog sponatnog, neusiljenog sklada, gde se pravila šarmantno krše, a oko malih stvari se plete neponovljiva drama i intriga, koju i da želite, ne možete da reprodukujete kod kuće – jer, vaša kuća, vaša drama…
Ne kažem, velika, nova sofa, ili platno većeg formata s čuvenim potpisom svakako čuda čine za enterijer, ali detalj, pažljivo odabran – solitaran ili gregaran – može vas očarati tako snažno da pored te iste slike prođete kao pored praznog zida…
Još u vinjeti…
Photos: Private Collection
denterijeri 