Ultraljubičasta prognoza

Malcolm Duffin Design

Za sve poslušne, Pantone Color Institute, vrhovno božanstvo u svetu kolorita, svake godine odabere kraljicu boja koja se, potom, šetka po pistama, gospodari enterijerima i brendovima, dok, pretpostavljam, gospoda iz Instituta ne osete neki novi trendovski i kulturni damar, pa vam ispostave sledeću. Svakog decembra.

Prošlog smo imali Greenery, ali sam ja tek u maju napisala jedan manje-više mrzovoljan post, jer ne verujem previše u bučni, zeleni prasak koji vas zvizne u lice svaki put kad otvorite vrata, već pre neke mirnije, finije i kulturnije zelene, s kojima se lakše i lepše živi.

Neposlušna, valjda…

Ove godine, kažu, Ultra Violet.

Dobro.

Da se razumemo, ja volim ljubičasto. Kontrolisano. Pisala 2013-te, evo ovde. I, važi svaka reč i dalje. Jedino što ne mislim da bi trebalo da dozvolite da boja koju i sam Pantone opisuje kao “dramatično provokativnu” potpuno ovlada vašim prostorom. Valjda ste vi gospodar…

Ali, da ima potencijala – ima!

Ultra Violet je jedna luksuzna, misteriozna, nekonvencionalna boja, pa i u malim dozama ostavlja vrlo jak utisak.

Ljubičastoj je potrebno mesta i svetla, kao i svakoj pravoj kraljici, tako da čak i usamljena, apsolutno dominira prostorom.

Volim ultramoderne prostore, volim, baš, ali nije lako izbeći taj klinički utisak koji često stvaraju. Ali, tu je ljubičasti pliš – otmen, prefinjen, topao, a hladan, mek, a snažan. Nekoliko plišanih poteza ljubičastom i prostor ostaje savremen, a, opet, prijatan i topao, urbano drzak.

Za spavaću sobu, uz sivo – umirujuće, a opet, primamljivo i misteriozno…

 

Živa i neobična, za sve koji vole neočekivan prvi utisak:

Boja, dakle, mistična i tajnovita, dramatično provokativna i nekonvencionalna, ali nikako površna, maštovita i drska. Za neposlušne, kažem vam.

Advertisements

Jel’ mora nešto u ramu da bude?

Photo: Georg Kayser

Photo: Georg Kayser

Negde letos sam imala klijentkinju koja je želela da sa par skromnijih intervencija osveži prostor. Za razliku od modernih stanova, otvorenih, gde vam je sve pred nosom i očima, a ako se, slučajno, vrata neka otvore, sve što ćete videti je radijator i aluminijumski venecijaneri, gospodja N. živi u staroj kući u centru grada, s visokim plafonima i misterioznim svetlom. Tavanicu je, inače, okrečila u nežno žuto, zbog čega mi je odmah draga postala, ali ono što mi se najviše dopalo su intrigantna vrata koja iz dnevne sobe vode u malu biblioteku, ali ono što vidite je prazan zid, kao uramljen. I sve vam oko beži u taj tajnoviti prostor… Continue reading