Žuta Lala

Žuta Lala je neko ko zamoči šake u žutu temperu i ostavi otiske po zidovima školskog toaleta. Žuta Lala je neko ko se zalije sadolinom, a onda se, u pokušaju bekstva, zalepi za platneni ligenštul. Žuta Lala je neko ko se skine go u izlogu kafića. Žuta Lala nije neko ko čita s ljubavlju, ali svako veče nosi knjigu u krevet.

Dvanaestog avgusta, međutim, Žuta Lala izjavljuje sledeće: “Jao, mama, kako knjige divno mirišu!” Čujem krv kako mi juri karotidama. Bog postoji. Ipak je moja.

U nadi da ću jednom čuti te reči, zamke za knjiške moljce već sam postavila. Znate već – ćošak, jastuk, dobro svetlo i knjige pri ruci. Mora da sedne!

Probajte.