Moja drugarica S. ili zašto volim korale

Moja drugarica S. je jedna dragocena žena. Meka je i topla, glas joj šuška utešno, kao onaj fini papir u dobrim radnjama, ali kad pomislite da će vam skuvati kaficu, staviti kolačić na tacnu i opravdati svaki vaš greh, u jednom jedinom, snajperski preciznom pokretu otvoriće vam oči. Širom. I zalepiti trepavice za obrvice zauvek.

Sedimo, tako, moja drugarica S. i ja prvi put u mojoj kancelariji, pijemo kaficu, ja sitno strepim, čekam snajper. I dok razmišljam kako lepo izgleda u braon kožnoj fotelji ispred TIRKIZNOG KROKO TAPETA, ona ispaljuje, “Fale ti boje.” I stvarno počnem da se smejem, ali i da razmišljam kojom bih to bojom mogla još malo da “pecnem” prostor, da bude otmena, a sveža, smela, a kulturna…

Da probudi uspavane, neutralne boje ili belu….

Da iznenadi…