Bilirubin pao

Photo: Trunk Furniture

Vraćamo se, dakle, u svet moj bezbojni, skandinavski neutralan, prirodan i čist. Mada, ovako kad se kaže, zvuči malo “brrrr”, što reče Žena Cvetić kad je videla Ružinu kuću.

Žuta Lala

Žuta Lala je neko ko zamoči šake u žutu temperu i ostavi otiske po zidovima školskog toaleta. Žuta Lala je neko ko se zalije sadolinom, a onda se, u pokušaju bekstva, zalepi za platneni ligenštul. Žuta Lala je neko ko se skine go u izlogu kafića. Žuta Lala nije neko ko čita s ljubavlju, ali svako veče nosi knjigu u krevet.

Dvanaestog avgusta, međutim, Žuta Lala izjavljuje sledeće: “Jao, mama, kako knjige divno mirišu!” Čujem krv kako mi juri karotidama. Bog postoji. Ipak je moja.

Žuti sako

Juče sam probala žuti sako. Divan, lan i svila, pozadi piše sve što treba, ali žut. Gledam ja njega, gleda on mene. Čujem kako se smeje. Pobedio. Pucketaju žute sinapse u mozgu, džabe se zakopčavam u bež.

Kliše ima bebu

Jednom sam se prilikom zatekla na spontanoj kafici kod koleginice sa fakulteta. Na zidu razapet zalazak sunca, sa siluetom devojke cevanica zarivenih u pesak. Kad sam čula da je prekinula studije, nisam ni trepnula. Bilo je pitanje vremena. I stepena oštećenja.

Ruža

Moja Žena Cvetić će da se strese kad vidi ovu kuću i ja joj obećavam floralni post i kaputić, iz hipotermije da je izbavim. Ostale vodim u jutarnji obilazak, odličan za cirkulaciju.

Muškatle

Bolje vas našla.

Ove muškatle žive tamo gde sam bila. Ispod njih teče voda. U nju bacite novčić. Ili četiri.

Photo by Denterijeri

Pored njih je crkva, mala kao suza. U crkvi čovek, sitan, s velikim srcem. Ne govori vaš jezik, ali čuje vaše misli i drži vam ruku kao neko vaš.

Moj svet je lep i ja ga s vama delim.